NAZVANA PO

Boljai Janoš (1802-1860)

Boljai Janoš je bio mnogo ispred svog vremena po svojoj originalnosti iz matemetike. Bez njegove geometrije, novi i drugačiji svet bio bi nezamisliv, postignuća modernog doba, kao što su rakete, sateliti i ostalo, ne bi postojali.

Rodio se u Koložvaru, 15. decembra 1802. Njegov otac, Boljai Farkaš, je bio nastavnik u evangelističko- katoličkom kolegijumu u Marošvašaheju i dopisni član „Mađarske Naučne Akademije”. Bio je najveći matematičar svoje domovine i svog doba. Boljai Janoš je u 12. godini života završio šesti razred gimnazije, a sa 15 godina nastavlja dalje školovanje u Beču. Tamo je završio Akademiju vojnog inženjerstva sa odličnim uspesima, a sa 24 godine dobija čin kapetana. Bio je vrhunski vojni matematičar, virtuoz u sviranju na violini i vrhunski mačevalac. 1833., na sopstveni zahtev, otpušten je iz vojske sa svim počastima. povlači se na svoje imanje u blizini Marošvašarheja i Domalde. Vrhunac stvaralaštva postiže u svojim tridesetim godinama. Poslednjih 15 godina života provodi povučeno, zaboravljen od sveta nauke.

Njegov rad o epohalnom otkriću, apsolutnoj geometriji, objavljen je 1831., na latinskom jeziku, pod naslovom Appendix kao dodatak spisa Tentamen, čiji je autor bio njegov otac Farkaš Boljai. Izuzev Gausa, njegovi suvremenici nisu ni razumeli, ni prihvatili njegovo delo, iako se ono bavilo pokretanjem i istraživanjem aktuelnog pitanja. O tome svedoči i činjenica da je ruski matematičar N.I.Lobačevski, nezavisno od Boljaija, došao do sličnog rezultata i svoj rad u vezi sa tim objavio 1829/30. Boljaijevi rezultati zavređuju pažnju tim pre što je on živeo izolovano, i radio u izuzetno teškim materijalnim prilikama, lišen neophodnih uslova za stvaralački rad. Uprkos tome, napisao je izuzetno značajne i u ono vreme aktuelne radove o neeuklidovskoj geometriji, a 1837. objavljuje rad o kompleksnim brojevima koji nosi naslov Respensio. Pored toga bavio se i matematičkom teorijom prostora. Izostanak priznanja duboko ga je razočarao, umire 27. januara 1860. u Marošvašarhelju, u zavadi čak i sa samim sobom. Godine 1911. izvršena je ekshumacija njegovog pepela, koji je, uz velike počasti, zajedno sa pepelom njegovog oca, smešten u zajednički grob.